Celo sudjenje se odvijalo u veoma cudnim okolnostima. U zakazano vreme
administrativni radnik suda je u hodniku pozvao da udju okrivljeni i tuzilac.
Sa njima je NEPROZVANO uslo jos jedno lice (sa inicijalima S.J.). Dok je rasprava tekla
pomenuti je sedeo na klupi i po potrebi saputao na uvo advokatu tuzioca sta da pita ili odgovori.
To je bila vrlo cudna situacija - nesvakidasnja za sudsku praksu. Medjutim pravi
SOK u sudnici je nastao kad je sudija pozvala suflera da ustane i svedoci!!!!
Kao sto je poznato na svim sudjenjima SVI svedoci sede u hodniku da ne cuju
kako tece rasprava sto bi moglo da utice na njihovo svedocenje. Ako ima vise svedoka,
oni koji udju u sudnicu ne mogu da izadju dok se ne saslusaju svi svedoci,
da ne uticu na druge svedoke.
Ovde to nije bio slucaj. Lice koje se neprozvano naslo u sudnici i sve vreme
pomagalo advokatu oko strucnih pitanja odjednom se (cuvsi ceo tok rasprave) na POZIV SUDIJE
javlja kao svedok!
Namecu se sledeca pitanja:
1. Kako je sve ovo bilo moguce kod sudije koji je iskusan?
2. Zasto je sudija dozvolio neprozvanoj osobi da udje u sudnicu?
3. Kako je sudija znao da je pomenuti zaista svedok?
Jedino je jasno da jedan deo ucesnika ovog sudjenja nije imao dovoljno ljudi za dva
istovremena posla - sufliranje i svedocenje pa je taj manjak ljudi i doveo
do ovog nedopustivog propusta u toku sudjenja. Ili je u pitanju nesto drugo sto nama nije poznato.
|
Izvodi iz presude:
OPSTINSKI SUD U LJIGU
U IME NARODA
OPSTINSKI SUD U LJIGU, po sudiju Mileni Kojic, kao Sudiji pojedincu, sa zapisnicarem Mirjanom Ivanovic, u predmetu okr. Tanasijevic Zoran, zbog krivickog dela klevete iz cl. 92. st. 2 po privatnoj tuzbi Istrazivacke stanice Petnica, iz Petnice, odrzao je dana 26. 01. 1999. godine javni pretres u prisustvu punomocnika tuzioca, advokata Dragana Ivanovic, iz Valjeva, i okr. pa je istog dana doneo i javno objavio
PRESUDU
Okr. Tanasijevic Zoran, iz Moravaca, JMBG 1402960771219, od oca Dobrivoja i majke Bosanke, rodjene Stevanovic, rodjen u Moravcima 14.02. 1960. g. Srbin. drz. SRJ, nezaposlen, neozenjen, pismen, zavrsio geografski fakultet, vojsku odsluzio 1981. g. u Urosevcu, vodi se na VE Ljig, nema nepokretne imovine na svoje ime, neosudjivan, ne vodi se protiv njega postupak za drugo krivicno delo.
KRIV JE
Zbog toga sto je (sledi sadrzaj tuzbe).
Cime je ucinio krivicno delo klevete iz clana 92. st. 2 KZRS.
Pa mu sud na osnovu navedenog zakonskog propisa te cl. 33. 38. 41. 52 i 53 IZRICE
USLOVNU OSUDU
Tako sto mu utvrdjuje kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, koja se nece izvrsiti ukoliko okrivljeni u roku od 1. godine ne ucini novo krivicno delo.
OBAVEZUJE SE okrivljeni da privatnom tuziocu istrazivackoj stanici Petnica, iz Petnice, plati troskove kriv. postupka u iznosu od 3.150,00 dinara i da sudu plati pausal u iznosu od 500,00 dinara u roku od 15 dana po pravosnaznosti presude, pod pretnjom sudskog izvrsenja.
IZVOD IZ OBRAZLOZENJA SA KOMENTAROM GRUPE ZA REFORMU STANICE
Privatni tuzilac Istrazivacka stanica Petnica iz Petnice, je podnela priv. kriv. tuzbu protiv okr. Tanasijevic Zorana ... i pri podnetoj tuzbi ostao je do kraja glavnog pretresa punomocnik privatnog tuzioca.
Ova tvrdnja suda nije tacna jer je tuzeni na jasno i ponovljeno pitanje zastupniku tuzioca da li ga tereti za autorstvo ili publikovanje spornog teksta jasno i nedvosmisleno odgovorio (korigovao navode iz tuzbe) DA GA TERETI SAMO ZA AUTORSTVO, a ne za javno publikovanje na Internetu. Time je dilema resena i spor se sve vreme vodio oko toga ko je autor, a ne da li je i gde navodni tekst objavljen.
Okrivljeni Tanasijevic Zoran je sa ovlascenim zastupnikom za "Internet" u Jugoslaviji "JUNET INTERNACIONAL" iz Beograda zakljucio ugovor o prikljucenju na "Internet" i jedno od korisnickih imena koje okrivljeni koristi je "Petnica".
Naravo da je ova tvrdnja suda neistinita. Tuzeni nikada nije sklopio ugovor sa navedenim provajderom o koriscenju pomenutog korisnickog imena (niti nekog slicnog). Ko je vlasnik (pitanje je da li uopste i postoji imajuci u vidu da je prvo slovo korisnickog imena veliko) pomenutog naloga tuzenom nije poznato. Sudu nije podnet na uvid UGOVOR, niti je sudiju interesovao takav dokument. Samo ugovor sa potpisima obe strane moze biti validan dokument, a ne necije price i sl. Postavlja se otvoreno pitanje da li zastupnik tuzioca i sud uopste i znaju da neki serveri razlikuju mala i velika slova? Neverovatno je da, ako su to znali, naprave takav propust prilikom navodjenja korisnickog imena, cime je
Okrivljeni je vlasnik telefonskog prikljucka kod Poste Ljig i ima broj telefona 014/84-472.
Nije jasno cemu ova recenica. Da li se time dokazuje da je vlasnik autor radova na Internetu? Da li je potrebno ili dovoljno da neko ima telefon pa da bude okrivljen za autorstvo dokumenata na Internetu ????????????
Takodje u julu i avgustu pod svojim korisnickim imenom "Petnica" objavio clanke na "Internetu" u kojima kritikuje istrazivacku stanicu Petnica.
Nije jasno zasto sud ovo navodi kad se spor nije vodio oko toga da li je sporni tekt objavljen ili ne! Dalje ne navodi datume kada je to "publikovano", ni sa kog servera, ni sa koje adrese, ni koliko je ljudi "to videlo", ni gde su navodni clanci oglaseni na koje pretrazivace su prijavljeni...nema ni jednog argumenta.
U ovim clancima je okrivljeni za tuzioce izneo neistinite cinjenice koje mogu naskoditi casti i ugledu privatnog tuzioca.
Ostaje otvoreno pitanje odakle sudiji pravo da se izjasnjava o tome da li su navedene sporne cinjenice uopste neistinite ili ne, jer se spor nije vodio oko toga, posto bi u tom slucaju njihova istinitost morala bidi izvedena iz pisanih dokumenata i saslusanjem svedoka. Cak i da je pomenuti tekst negde i javno publikovan dobar deo su vrednosni sudovi i politicki stavovi, pa nije jasno kako sud moze da tvrdi da je tako nesto istina ili ne. Nije nam poznato da u demokratskom svetu sudije presudjuju da li su legitimni stavovi jedne politicke grupacije istiniti ili ne. Tuzeni je radnik Istrazivacke stanice Petnica i predvodnik grupe za reformu Stanice pa se ne oseca da mu je cast i ugled povredjen, posebno sto nije autor spornog teksta niti ga je on igde JAVNO publikovao. Istinitost ostalog dela teksta mogu utvrditi samo nadlezni drzavni organi (policija, tuzilac i sud), a ne utvrdjivanjem autorstva spornog dela.
Ne spori okrivljeni da je sa ovlascenim posrednikom za "Internet" zaklucio ugovor o prikljucenju i da placa pretplatu.
Neverovatno. Kazete na sudu da niste zakljucili ugovor, niko ne donosi ni jedan dokument, a sudija vam kroz celo obrazlozenje po ko zna koji put tvrdi da ste rekli to sto niste i da ste uradili to sto niste! Bez komentara.
Svedok Srdjan Janev, navodi da su sporni clanci objavljeni na Internetu...
Od preko 100.000.000 korisnika Interneta, tuzilac je doveo SAMO JEDNOG i to svog zamenika. Sudija mu je poklonio puno poverenje, iako ga je tuzilac u potpunosti osporio iz argumenata koji su navedeni. Cudno je da tuzilac nije nasao bar jednog svedoka iz tolike populacije korisnika Interneta koji bi bio validan za svedocenje i neutralan u odnosu na tuzenog. Ostaje otvoreno pitanje da li zastupnik tuzioca i sudija imaju jasnu predstavu koliko ljudi koristi servise Interneta, kako se publikuju informacije, koliko ljudi to prati...
Okrivljeni ne spori da je navedeno korisnicko ime njegovo, ali navodi mogucnost da se sa njegovog korisnickog imena moglo i drugo lice objaviti sporne clanke. Komentar.
Zatim je tuzilac prilozio sudu pismo koje okrivljeni dostavio Srpskoj akademiji nauka.
Ovo nije istinita tvrdnja. Radi se o kopiji FAX-a koji je negde uradjen i poturen kao autorsko delo tuzenog. Izvorni dokument (pismo) nije iznet pred sud, pa je bilo kakva rasprava o fax-u kao validnom dokumentu bespredmetna. U eri elektronskog slanja faksova, mogucnosti krivotvorenja dokumenata su neogranicete. Ali je cudno da sud nemajuci valjane dokaze uzima nazovi dokumente cija se autenticnost ne moze ni dokazati, a ni osporiti. Sama cinjenica da je na prilozenom faksu zaista bio potpis koji veoma lici na potpis autora dovoljno govori o cemu se radi.
Dakle, sud je odbranu okrivljenog odbacio kao neosnovanu, i zakljucio da je okrivljeni napisao pismo Predsedniku Srpske Akademije Nauka, a na osnovu ovog pisma i dopisa "JUNET INTERNACIONAL", sud zakljucuje da je okrivljeni na "Internetu" tokom jula i avgusta 1998. godine izneo cinjenice koje su navedene u izreci presude.
To je to. Neko vas tuzi da ste autor ruznog teksta, izjavi na sudu da vas ne tereti za javno publikovanje, a sud vam osudi za javno publikovanje. Ko je onda tuzilac?
Okrivljeni ne spori da su sporni tekstovi objavljeni na njegovom korisnickom imenu i adresi, medjutim
navodi da on nije niti sacinio niti objavio...Dalje navodi mogucnost provale na "Internet" i slicno.
Ako nekome jos treba dodatni komentar neka klikne
ovde!
Procitajte pazljivo jos jednom gornju recenicu! Da li je izneta tvrdnja suda logicku moguca? U istoj
recenici sud navodi da okrivljeni NE SPORI da su tekstovi objavljeni, sa pri kraju recenice da nije
niti sacinio NITI OBJAVIO...
Tako je okrivljenom kao olaksavajucu okolnost uzeo raniju neosudjivanost, a drugih olaksavajucih niti
otezavajucih otezavajucih okolnosti nije nasao.
Sudu ocigledno kao olaksavajuca okolnost da je optuzeni pre 10 godina proteran
sa teritorije opstine, da je nezaposlen i u veoma teskom finansijkom stanju ne znaci bas nista.
Ali vec u sledecoj recenici nalazi otezavajucu okolnost:
SUD JE CENIO i okolnosti pod kojima je krivicno delo ucinjeno, da je delo ucinjeno
posredstvom "Interneta" sto ucinjenom delu daje posebnu tezinu. Procitajte ponovo prethodnu
recenicu u kojoj sud tvrdi da otezavajuce okolnosti nije nasao!!!!!!!!!!!
TU SMO DAKLE. PROBLEM JE U INTERNETU! Nije vazno sto se nema ni jednog valjnog orginalnog dokumenta
kojim bi se dokazalo da je tuzeni autor spornog teksta, pa cak ni dokaza za ono sto sud sam zeli da
nametne kao predmet rasprave: precizni datumi kada je navodno delo ucinjeno, tacna adresa gde je
objavljeno, koliko je ljudi videlo, gde je javno oglaseno, sto nalog Petnica na EUnet-u
najverovatnije i ne postoji, sto je tuzeni zakljucio ugovor sa EUnet-om samo za
nalog [email protected], sto se Internet ne pise "Internet",
sto zastupnik tuzioca i sud na Internetu ne razlikuju mala i velika slova, sto ...
Otezavajuca okolnost je, dakle, to sto tamo neki koriste najsavremeniju informacionu tehnologiju.
U presudi nedostaje odgovor na pitanje zasto je opasnije "publikovanje" na Internetu nego u novinama,
radiju ili televiziji? Treba reci da je Internet sredstvo komunikacija koje aktuelni rezim veoma
tesko kontrolise, sto njime informacije idu vrlo brzo, sto ih je lako slati i primati, sto do
njih mogu doci i oni za koje se tipuje da bi trebalo da ih primaju samo u 19:30 ...
Sud je tuziocu priznao troskove, za pisanje tuzbe i zastupanja od strane advokata imajuci u
vidu da je 5. rocista odlozeno i 1 odrzano, stim da na jedno rociste tuzilac nije dolazio.
Pisanje tuzbe i jedan dolazak na rociste kosta samo 3.150,00 dinara!
Ostaje nejasno ko ce da plati troskove tuziocu za onih cetiri nepotrebna dolaska u Ljig,
kad za to nije kriv ni on ni tuzeni.
Sud u presudi ne navodi ko ce tuzenome da plati nepotrebno privodjenje od strane policije 11.
decembra kada u sudu nije bilo nu sudije ni tizioca!
Cak i da je sporni dokument javno publikovan na Internetu, sporan je u ovom slucaju tuzilac.
Nije jasno kako se uopste pojavila Istrazivacka stanica Petnica
pred sudom kada njenog imena nema ni u jednoj recenici u spornom tekstu
koji je otkucan na racunaru i predat sudu.
Neverovatno je da sud u Ljigu prihvati da ovakvo sudjenje uopste i zapocne. U Srbiji
postoji ogroman broj mernih, istrazivackih i obrazovnih stanica. To sto se neko od
nekoliko stotina takvih subjekata prepoznao na navodno publikovanom dokumentu je njegov
licni problem, a ne suda. Tako se moze desiti da svaki od vise stotina navedenih subjekata
umisle da su ONI TA STANICA i tuze bilo koga za klevetu.
Grupa za reformu Istrazivacke stanice Petnica
|
|
|
posetom kantini pomazete nevino osudjene da plate sudske troskove.
|
|
|
