BISERI SA SUDJENJA U LJIGU
Na prvom sudjenju u Jugoslaviji o Internetu jasno se pokazalo da je nase pravosudje
POTPUNO nespremno za izazove koje sa sobom donosi Internet. Pored toga sto
jos nije donet zakon za krivicna dela pocinjena na Internetu na osnovu koga bi
se moglo suditi gradjanima, na sudjenju u Ljigu su se desili neki biseri koji
ozbiljno opominju na neophodnost osposobljavanja kompletnog
pravosudja za savremeno doba informatike.
1. Sudjenje je trajalo predugo, zbog toga sto je tuzeni morao da odrzi predavanje
o Internetu, jer glavni akteri na sudjenju nisu javno pokazali potreban nivo
znanja o globalnoj racunarskoj mrezi. Advokat koji je branio tuzioca nije ostavio utisak
(mozda je to bio takticki potez) da poznaje osnovne pojmove o Internetu jer je imao sa sobom
studenta koji mu je sve vreme na uvo saputao sta da pita i sta da odgovori.
Ovo je veoma ometalo normalan tok sudjenja i celu situaciju cinilo pomalo komicnom.
2. Posmatraci su stekli utisak da ni sudija nije dovoljno informisan o
Internetu pa je unosenje iznetog na raspravi u zapisnik islo veoma sporo
uz mnogobrojne primedbe i dodatna objasnjenja.
3. Nasi pravosudni delatnici su se posle pola veka setili da su SRBI i
snabdeli sudske kancelarije masinama za kucanje sa cirilicnim slovima,
ali je nastao neresiv problem kako otkucati adrese na Internetu. Na
primer za adresu [email protected] izbio je verbalni sukob u
sudnici kako to napisati na cirilicnoj masini. Bilo su dva najozbiljnija predloga
petnicamamajmuneunet.yu i petnica/(eta)eunet.yu. Oba resenja su za pravne
formaliste neprihvatljiva i odmah ce resenje tu biti napadnuto jer takva
adresa na Internetu ne postoji. Znaci iz zargona (@ - eta, ludo A, majmun i sl.)
se ne mogu uzeti u obzir.
|
|
